digital democracy

Ovo ideja otvorena za dalju razradu i razmatranje izmene i dopune.
Demokratija i ostala zapažanja o savremenom svetu
Da li je demokratija zastarela ?
Gde god se pojavi, demokratiju treba gasiti brže od požara "Heraklit"

Demokratija kao pojam političke preraspodele vlasti potiče iz stare Grčke, koja je ne zaboravimo bila robovlasnički uređena država. Pravo na slobodu, pa samim tim i izbor predstavnika vlasti imali su samo slobodni građani. Nakon svih burnih istorijskih događaja, demokratija se ponovo javlja u zemljama zapadne Evrope i SAD krajem XVIII veka. Ovog puta u malo drugačijoj formi. Američki model demokratije ponikao je u tek oslobođenim kolonijama, od kojih su neke bile robovlasnički uređene (sličnost sa starom Grčkom). U Engleskoj i Francuskoj demokratija se u XVIII i XIX veku polako kristalizovala po sličnom modelu kao u SAD. Ovaj model demokratije favorizuje učešće u politici tankog sloja bogatih ljudi. Ispod njih nalazi se nivo političara koj su plaćenici gore pomenutrih i njihov zadatak je krucijalan za demokratsko uređenje. Naime, njihova je uloga da štiteći kapital svojih najmodavaca, ubede ostali narod tj siromašne o postojanju pravde tj. pravedne raspodele dobiti. Vremenom se demokratija kao pošast proširila po Evropi i ponegde u svetu. Govorim o anglo -američkom modelu demokratije. Žene su dobile pravo glasa mnogo kasnije. Protiv ovakve ideje pokušao je da se bori Karl Marx, ali se njegova ideja sa socijalizmom i komunizmom neslavno završila. Njegov eksperiment bio je najduži i najsveobuhvatniji u istoriji čovečanstva, mada su taj eksperiment izveli krajnje nestručni kadrovi. I kao što bi rekao From "Socijalizam u SSSR -vulgarna karikatura Marksovog učenja". Ta utopija sa komunizmom se neslavno završila, mnoge generacije je koštala, ali je valjda čovečanstvo iz toga izvukla neke pouke ??? Znači okreni obrni : parlamentarna demokratija se vratila.

Kako funkcioniše demokratija ?

U demokratskim izborima uvek pobedi kapital tj njegovi zastupnici, a ako se slučajno desi drugačije u nijansama, to se naknadno popravi. Ponovo napominjem da su političari najbitniji faktor. Oni nastupaju kao važan međusloj između onih koji poseduju krupan kapital i koje zastupaju tj i ostalog stanovništva -glasača. Da bi opstao političar mora manipulacijama da brani svog "gazdu" i da veštim laganjem zamajava siromašne glasače i da ih motiviše da izađu na te "demokratske izbore". I tako sirotinja daje auto gol za auto golom.
Koliko su političari kvalitetni ?
Onoliko koliko su sposobni da manipulišu i lažu - tj. zamajavaju glasačko telo (odnosno onaj deo koji su uspeli da motivišu da izađe na izbore)
Koloko su glasači kvalitetni ?
Postavimo najpre pitanje ko uopšte izlazi na izbore. Pa oni koji su nezadovoljni raspodelom kora od krompira, oni koji bi da zaštite neke svoje sitne interese i na kraju najveći deo : sluđeno - izmanipulisana - masa podlegla veštoj politčkoj pred-izbornoj propagandi. Tako je u celom demokratskom svetu manje više, zavisno od stepena kulture i obrazovanja te populacije ili nacije. I na kraju pitanje naslov prethodnog poglavlja : Da li je demokratija zastarela : Moj odgovor je : DA.
Da li se demokratija može izbeći ?
Nažalost ne, bilo je nekih pokušaja, ali se sve završavalo još gorom neslobodom po siromašne. U Srbiji nije moguća čak ni vojna hunta, jer je vojska kao institucija poništena.

Osvrt na demokratiju u Srbiji

U bogatim državama politikom se bave oni koji imaju para, u siromašnim u politiku ulaze siromašni kako bi se obogatili

Srpski parlament je više nego glomazan (250 poslanika) koje uglavnom čine dobro plaćeni nestručni, neobrazovani i za opšte dobro nemaštoviti ljudi. Srpski parlament mnogo košta ovu siromašnu državu i trebalo bi ga redukovati na maksimalno 50 poslanika (ako ovaj sistem demokratije nastavi da živi po vom modelu) Sličan sistem (redukcije) treba primentit za ministarstva i prateću birokratiju. Srpsko ministarstvo ima mnogo prekobrojnih.

Obzirom da nismo birali lično predsednika vlade, ni ministra pa ni parlamentarne predstavnike, onda možemo li se upitati da li smo stvarno bili na nekakvim izborima. Da li smo stvarno glasali za ovog aktuelnog predsednika vlade, ministra vojnog ili nam je to neko nametnuo. Na čemu se uopšte zasniva naš izbor, izlazak na glasanj i sl, Činjenica u Srbiji je ta da svake godine sve više mladih i kvalitetnih (sposbnih i obrazovanih) napušta Srbiju i da nešto treba hitno da se menja. Moja predlog je da se promeni ovakav zastareli sistem demokratije. Izbori koji su često farsa i rezultat kalkulacije javnog mnenja, su veoma nefunkcionalni i opasni za ovakvo stanje stvari u Srbiji. Oni su pored toga što sune funkcionalni i veoma skupi.

Nov koncept: Digitalna demokratija

Osnovna ideja : glasajte od kuće- kad niste zadovoljni radom vlade, menjajte njene članove on line

Prvi korak : Koncept digitalne demokratije

Ključno mesto nove vlasti bila bi ministarstva, koji bi pak bili nadgledani od predsednika vlade, a ovaj od predsednika države. I to je sasvim dovoljno i za državni budžet povoljno. Građani direktno biraju ministre , predsednika države i mninimalan broj poslanika ( čija bi se funkcija svela na izradu zakonskih odredbi). Važno je da sa za ministarstva i ne mogu birati ljudi koji nisu u toj struci. Borj poslanika svesti na minimalan, oni bi takođe bili iz struke posla koji obavljaju a to je izrada, regulisanje i praćenje zakonskih odredbi. Sličan princip treba napraviti i na mikro nivou tj. na nivou opština tj. za izbor lokalnih organa vlasti.
Napomena Ovaj koncept zahteva dalju razradu od pravne struke

Drugi korak : Software

Potrebno je napraviti moćan ali sofisticiraj softver za glasanje. Glasati od kuće, birati mistre svake godine i predsednika države, tj građani treba istima da svake godine produže mandat za 1 godinu ili da ih zamene. Ovaj softver treba da bude otporan na napade spolje (malware, virusi i sl.) i transparentan i da :
  • Omogući glasanje na osnovu neke vrste matičnog broja nalik JMBG -a.
  • Uvek omogući pregled i prebrojavanje glasova ( znači da se javno vidi ko je za koga glasao kako ne bi bilo prevara).
shema konepta digitalen
Osnovni koncept digitalne demokratije ili on line izbora organa vlasti izgleda kao na shemi. Ideja i očekivane prednosti u odnosu na "klasičan sistem"
  • Onsline glasanje
  • mali broj poslanika
  • Direktan izbor poslanika, ministra, javnih tužioca i predsednika vlade(države)
  • Građani mogu direktno menjati predstavnike vlasti (on line inicijativa) kada nisu zadovoljni radom nekog ministarstva
  • Isti princip i za ostale organe vlasti: poslanike, javne tužioce i sl.
  • Ogranićen mandat predstavnika vlasti i negoraničen broj reizbora (ako se utvrdi da je neko dobar ne treba ga vremenski ograničavati)

Dinamika politike

Politika ne bi trebalo da se završi samo na izborima. Sledeći korak je aktivno učešće građana u njoj. Glasači bi pratili rad ministarstava i poslanika i eventualno pokretali procedure u obliku digitalne peticije ili nečeg sličnog za smenu - ako nisu zadovoljni. Glasači bi takođe digitalnim peticijama predlagali zakone, koje bi zatim ministarsvo procesuiralo i u skladu sa skupštinom koja bi trebalo da bude stručno telo iste prihvatali ili odbacivali. shema konepta digitalen
To su neke bazične ideje za startup koncepta digitalne demokratije koju vidim kao budućnost.

Napomena Stavljam ovu ideju na dalje razmatranje i unapređivanje....

 pvc:  253 

×

Politika privatnosti

Komentari

Ova web lokacija ne belži komentare korisnika. nit koristi IP adresu pristupa. Web stranica ne prikuplja niti beleži licne podatke posetoca

Kolačići

Ovaj sajt ne upsiuje kolačiće na vašem uređaju

Veze ka drugim sajtovima

Članci na ovom sajtu sadrže veze ka drugim sajtovaima, kao i veze sa web aplikacijama autora sajta. Autor sajta nije odgovoran za sadržaj i izmene tih sajtova

Analitika

Ovaj sajt koristi Google Analytics za analizu posećenosti
Odricanje odgovornosti
Autor sajta nije odgovoran za bilo kakvu štetu koja je uzrokovana korišćenjem sajta. Posetioc ove web strane prihvata uslove korišćenje takve kakve jesu.

×

Uslovi korišćenja

Veb lokacija na wind.in.rs privatno je vlasništvo Miroslava Mitića dipl.maš.inž iz Beograda (u daljem tekstu: autor).
Korištenjem ove web stranice pristajete na uslove koji slede:

  • Urednik web stranice čini sve napore kako bi objavljeni podaci bili tačni i ažurni, ali ne mogu preuzeti odgovornost za bilo kakve greške počinjene tokom unosa.
  • Autor ne garantuje tačnost ili celovitost podataka, pa korisnici stranice koriste sadržaj web stranice na vlastiti rizik. Autor može izmieniti ovu stranicu u bilo koje vreme bez najave.
  • Autorska prava na ovoj veb lokaciji i u vezi sa sadržajem ove veb stranice zaštićena su pod uslovima licence Creative Commons Attribution 3.0 Srbija.
  • Svi tekstovi i ilustracije na web lokaciji su informativni i ne moraju biti predmet bilo kakve obaveze vlasnika web stranice prema posetiocima web stranice. Materijali objavljeni na ovoj stranici pružaju se "takvi kakvi jesu" bez ikakvih garancija.
Veze do ove stranice možete napraviti s drugih web lokacija, ali i one:
  • Ne smeju lažno predstavljati odnos sa autorom,
  • Ne koristite znak i logotip autora i druge vizuelne standarde autora bez odobrenja
  • Ne sadrže ništa što bi se moglo protumačiti kao neukusno, uvredljivo ili kontroverzno.
  • Ova web lokacija sadrži veze do velikog broja drugih veb stranica , ali autor ni na koji način nije odgovoran za sadržaj i tačnost informacija na tim veb lokacijama.
 Pristupom ovoj stranici potvrđujete da se slažete sa uslovima korišženja